Prvi dan na kursu sam se osecala kao da sam ponovo djak prvak. Nepoznata ali nasmejana lica na kojim se vidi zbunjenost i stisak ponaosob svacije ruke me je ohrabrio. Svi ti ljudi sa tu sa manje vise istim pricama i zeljama. Da nauce jezik, prilagode se novoj zivotnoj sredini i pronadju posao kako bi svojoj porodici obezbedili nov, u vecini slucajeva lepsi zivot. Grupa je sastavljena od ljudi raznih nacija i veroispovesti. Nasa grupa je bila saatavljena od prilicno mladje generacije odnosno svi smo bili oko tridesetak godina. Pocetak kursa mi je ostao u pamecenju po devojci iz Brazila koja je prvi put videla sneg u svojoj 28-oj godini i njen izraz lica. Ostali polaznici su iz Turske, Grcka, Brazila,  Italije, Izraela, Iraka pa cak i sa Tajlanda. Najvise se druzim sa devojkom iz Grcke, jer ja pricam i Grcki pa sam sa njom od pocetka ostvarila komunikaciju. Pored ucenja jezika, upoznavanje novih kultura je zaista pravo malo bogatstvo. Mala grupa od nas osam  omogucava da se profesor posveti svakom ponaosob. Nemoguce je ostati bez objasnjenja ili odgovora na pitanje sto je meni bilo vrlo bitno. Takodje bilo mi je nemoguce zamisliti da je profesor Nemac a mi treba da komuniciramo sa njim od pocetka a mnogi nisu znali rec Nemackog. Toliko se brzo sve odvija, sve je prilagodjeno strancima i sto je najvaznije necete se osecati kao da jedino vi nesto ne razumete. Izmedju ostalog stekla sam utisak da su Nemci nacija koja ima ogromno razumevanje za strance koji su na pocetku, apsolutno sve je prilagodjeno nama i nasim potrebama, od pocetka ucenja jezika, preko poslova i fakulteta.